Gimnastika-više od sporta

Gimnastika-više od sporta

Cilj ovog teksta je da ukratko i što jasnije odgovori na najčešće predrasude vezane za to šta je sportska gimnastika, što na osnovu naučnih istraživanja, što na osnovu iskustva.

„Ako vežbaš gimnastiku, ostaćeš mali“

Ovo je najčešća predrasuda vezana za gimnastiku, pa su zato i sprovedena brojna istraživanja sa ciljem da odgovore na pitanje da li intenzivni trening u najranijem uzrastu utiče na rast. Poznati naučnici iz oblasti sporta i sportske medicine iz SAD-a, Kanade, Velike Britanije, Belgije i Australije (Malina i sar., 2013), uz podršku Svetske gimnastičke federacije, objavili su pregledno istraživanje „Uticaj intenzivnog treninga na rast i sazrevanje gimnastičara“, sa zaključcima da:

Predviđena visina u odraslom dobu nije ugrožena kod gimnastičara i gimnastičarki koji se od najranijeg uzrasta bave gimnastikom; Gimnastički trening ne umanjuje sedeću visinu, ni rast donjih ekstremiteta;

Gimnastički trening ne utiče negativno na rast u pubertetu i sazrevanje.

Pregled literature obuhvatio je 127 referenci.
Činjenica da su vrhunski gimnastičari niži rastom je posledica selekcije, jer morfološke karakteristike i građa tela značajno utiču na postizanje rezultata, što je između ostalog i uslovljeno konstrukcijom sprava. Postoji veliki broj gimnastičara, čak i osvajača medalja na velikim takmičenjima, koji razbijaju ovaj mit i ne uklapaju se u prosečne vrednosti visine i mase tela gimnastičara. Jedan od njih je i Aleksandar Šatilov, visok 183 cm, a osvajač brojnih medalja.

„Gimnastika je opasna“

Na internetu je puno tekstova koji „upozoravaju“ na povrede u gimnastici i njene negativne efekte, ali to je ne razlikuje od ostalih sportova, ukoliko govorimo o vrhunskom sportu i profesionalnim sportistima. Gimnastički elementi se uče progresivno, od najjednostavnijih kretanja i elemenata, do onih najsloženijih. Samo od sposobnosti i afiniteta deteta zavisi do kog nivoa će stići. Obuka se vrši na velikom broju pomoćnih sprava i uz strunjače koje obezbeđuju sprave, pa je bezbednost dece na najvišem nivou. Dostupan je veliki broj gimnastičkih programa, podeljenih prema uzrastu, polu i nivou vežbača.

„Gimnastika je loša za kičmeni stub“

Ovakvi članci, dostupni na internetu, uglavnom govore o vrhunskom sportu ili pojedinačnim slučajevima. Kao bazični sport, sportska gimnastika utiče na razvoj svih motoričkih sposobnosti, prvenstveno snage, koordinacije, ravnoteže i gipkosti. Nizak nivo ovih sposobnosti, prouzrokovanim neaktivnišću, zapravo predstavlja rizik od povreda i bolova u leđima. Gimnastički trening utiče na jačanje muskulature i pravilno držanje tela! Testiranje i periodično praćenje sposobnosti gimnastičara od najranijeg uzrasta, kao i redovni lekarski pregledi, omogućavaju trenerima da sprovode bezbedne trening programe, prilagođene zahtevima sporta i uzrastu. Na ovaj način se postiže harmoničan i optimalni razvoj sposobnosti u skladu sa telesnim razvojem sportiste.

„Bićeš mišićava kao dečak“

Trening snage je sastavni deo gimnastičkog treninga, ali je akcenat na harmoničnom razvoju tela. Deo gimnastičkog treninga obuhvata i koreografsku pripremu, balet i vežbanje uz muziku. Artističnost, gracioznost i kreativnost ističu se u vežbanju na parteru i gredi. Gimnastičarke i gimnastičari spadaju u najskladnije građene sportiste.

Zašto gimnastika?

Zato što utiče na pravilan rast i razvoj tela!
Predstavlja odličnu osnovu za bavljenje i napredovanje u sportovima kod kojih dolazi do specijalizacije u kasnijem uzrastu (borilački sportovi, ekipni sportovi…).
Vežbanje na spravama je zabavno!
Deca vole izazove!
Razvija pozitivne psihološke karakteristike.
Zato što sa decom rade divni, posvećeni ljudi!
Dozvolite deci da sama izaberu sport, zaboravite na predrasude. Ne branite im da hodaju po ivičnjacima, oni samo zamišljaju gredu, koja čeka u nekoj obližnjoj sali.

Tekst: Aleksandra Aleksić-Veljković