Značaj majčinog mleka

Značaj majčinog mleka za bebu

U prvih 6 meseci po rođenju novorođenče nema dovoljno razvijen sistem enzima za varenje. Usled toga se ne može hraniti ničim, osim majčinim mlekom. Majčino mleko ima višestruki značaj za razvoj bebinog organizma.

Neimunološki značaj

Putem majčinog mleka, u organizam novorođenčeta se dopremaju lizozimi (enzimi čiji je zadatak da razlažu bakterijski zid – u majčinom mleku ima ih 300 puta više nego u kravljem).

Laktoferin takođe deluje baktericidno (ubija bakterije tako što iz njih vezuje gvožđe, a u majčinom mleku ga ima 20 puta više nego u kravljem).

U majčinom mleku se nalaze i C3 i C4 komponente komplementa. Sistem komplementa se normalno nalazi u organizmu čoveka i ima značajnu ulogu u pokretanju imunog odgovora, komponente C3 i C4 imaju ulogu u oblaganju površine mikroorganizama, te na taj način pokreću imuni odgovor i štite organizam od patogena.

Lipidi, a posebno nezasićene masne kiseline koje se nalaze u humanom mleku, imaju značajnu ulogu u odbrani organizma od virusa.

Majčinim mlekom se u organizam novorođenčeta unosi i epidermalni faktor rasta, koji ima zadatak da pospeši razvoj pluća.

Bifidus faktor i laktoperoksidaza sistem koji se unose putem majčinog mleka imaju zadatak da održavaju normalnu crevnu floru novorođenčeta, kao i da spreče razvoj štetnih bakterija.

Imunološki značaj

Putem majčinog mleka novorođenče dobija komponente pasivnog i aktivnog imuniteta majke. Odnosno dobija komponente koje štite njegov organizam, a koje ne može da dobije iz kravljeg mleka.

Iz humanog mleka su do sada izolovana antitela protiv tetanusa, difterije, nekih tipova pneumonia. Osim toga postoje i antitela koja štite od oboljenja koja su izazvana prisustvom E. coli, šigele i salmonele. Antivirusni efekat humanog mleka ogleda se u zaštitnom efektu protiv Koksaki virusa, virusa Hepatitisa B, rubeole, citomegalovirusa, poliomijelitisa i influence. Osim toga, ishrana majčinim mlekom sprečava unos stranih antitela iz kravljeg mleka. Do sada je ustanovljeno da novorođenčad koja su hranjena kravljim, umesto majčinim mlekom imaju veće šanse da obole od dijabetesa, usled unosa antitela koja mogu dovesti do oštećenja pankreasa i razvoja insulitisa.

Kravlje mleko:humano mleko-sastav i odlike

Kravlje mleko ima 87,8% vode naspram kolostruma koji ima 78,8% vode. Sa druge strane u kravljem mleku ima manje masti od kolostruma (km 3,4% masti kolostruma 4,0% masti). Kolostrum sadrži 10,1% alumina i globulina koji su zaslužni za građenje imuniteta. Kravlje mleko sadrži tri puta više laktoze od majčinog mleka.

Humano mleko od proteina sadrži pretežno albumine dok kravlje sadrži pretežno kazein. Majčino mleko sadrži nivo Ca i P koji je povoljan za resorpciju. Ono što je značajno je i da u majčinom mleku nema bakterija može se reći da je sterilno. U kravljem mleku, međutim, odmah nakon muže kreće razmnožavanje nekih slojeva bakterija koje se ni nakon pasterizacije ne mogu uništiti. Dokazano je i da u crevima odojčeta koje se hrani isključivo majčinim mlekom preovladava Bifidus, dok u crevima odojčeta koje konzumira kravlje mleko preovladava Ešerihija coli.

Prelazak sa majčinog na druga mleka

Kada dete sa majčinog mleka treba da pređe na životinjsko, bolje je uvesti kozje u odnosu na kravlje mleko.

Kozje mleko sadrži 2,5 do 4,5% mlečne masti. Kako je svako mleko zapravo smeša vode i ostalih sastojaka, a voda i masnoća se ne mešaju, masti su u samom mleku u vidu kapi. Kapi mlečne masti u kozjem mleku se veličine 2 do 3 mikrometra, dok je veličina kapi mlečne masti u kravljem mleku 3 do 8 mikrometara. Veličina kapi mlečne masti je veoma značajna. To je zbog toga što se manje kapi lakše mešaju sa želudačnim i crevnim sadržajem, lakše se razgrađuju i vare i manje oštećuju sluzokožu creva. Znači manje dovode do reakcija na mleko. Reakcije su obično različite gastrointestinalne tegobe – grčevi, bol u stomaku, povraćanje, dijareja, nadimanje, gasovi. Zbog veličine kapi mlečne masti, kozje mleko se svari za četrdeserak minuta, dok se kravlje vari i dva i po sata.

Kod dece koja su konzumirala kozje mleko zabeležen je brži rast i bolja mineralizacija kostiju, u odnosu na decu koja su konzumirala kravlje 8.

Kozje mleko sadrži manje holesterola od kravljeg mleka.

Kozje i kravlje mleko imaju otprilike isti sastav i količinu proteina. Proteini kozjeg mleka lakše vare, te osiguravaju veći unos aminokiselina.

Kozje mleko sadrži manje laktoze od kravljeg, pa je pogodno za upotrebu kod dece koja pate od intolerancije na laktozu.

Zbog svega navedenog preporučuje se isključivo dojenje do šest meseci starosti i uvođenje kozjeg mleka umesto kravljeg.